Med

U celom svetu sve više raste interesovanje za ekološki zdravom hranom. Pčelinji proizvodi su ne samo biološki i ekološki zdrava hrana već i lekovito sredstvo. Hranljiva i lekovita vrednost meda je od davnina poznata. Mineralni sastojci,vitamini i enzimi medu daju izuzetan značaj u ishrani svih kategorija stanovništva,u prvom redu dece i starijih osoba.

Med je sirupasta materija koju stvara digestivni sok iz želuca pčele usisavanjem nektara medonosnih biljaka, koji pčele skupljaju, dodajući specifične materije, transformišu i odlažu u ćelije saća da sazri. Med se ustvari sastoji od oko 75% fruktoze i glukoze i oko 18% vode. Ostatak su dekstrin, belančevine, nešto vitamina B grupe, kao i Fe i Ca. U zavisnosti od biljnih vrsta sa kojih je sakukpljen nektar, med se može podeliti na monoflorni i poliflorni.
Monoflornim se naziva onaj med gde su pčele skupljale nektar pretežno od jedne biljne vrste. U ove medove spadaju, bagremov, žalvfijin, lipov, suncokretov…Poliflorni med je dobijen na taj način sto su pčele skuplljale nektar sa vise različitih biljnih vrsta. Takav med nosi naziv mesta odakle je sakupljen, cvetni, livadski, šumski, planinski itd.

 

Bagremov med

Prozračan, ima bledo zelenu nijansu, koja može ići i u svetlo žutu. Visoko je cenjen, aromatičan i prijatan, blagog ukusa, zbog čega se preporučuje deci i starijima. Dugo ne kristališe. Vrlo je pogodan za proizvodnju meda u saću. Smanjuje lučenje kiselina u želucu, reguliše funkciju želuca, pomaže zaustavljanje krvarenja, kod kašlja, visoke temperature, može se koristiti kod bolesti očiju itd.

 

Zalfijin med- (kadulja).

Daje tamno žut ili još tamniji med, prijatnog mirisa i ukusa, pomalo gorak. Vrlo tražen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa. Pomaže zaustavljanju krvarenja, protiv upala, ima jako baktericidno dejstrvo. Preporučuje se upotreba u kozmetičke svrhe.

 

Lipov med

Svetlo žute boje, specifičnog mirisa i prilično izraženog oštrog ukusa, na osnovu kojih se vrlo lako prepoznaje. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.Veoma je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i zbog toga skoro nezamenljiv kod oboljenja izazvanih prehladom. Zbog izraženih anibaktericidnih svojstava predstavlja dobro profilaktičko (preventivno) sredstvo, koristi se kod angine i kod mnogih upalnih procesa, rana, opekotina i sl. Preporučuje se kod različitih bolesti želuca, jetre i bubrega.

 

Suncokretov med

To je posle kestenovog meda jedan od najbogatijih polenom. Žute boje, vrlo brzo kristališe u sitne kristale. Posebno se preporučuje kod prehlada, gripa, kijavice, bolesti disajnih organa.

 

Uljana repica

Med je žut, brzo kristališe i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Nije mnogo cenjen, verovatno samo zbog kristalizacije. Daje dobre rezultate u lečenju čireva, jako je sredstvo za podsticanje mokrenja.

 

Šumski med

Ta vrsta meda ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla (“medna rosa”) ili životinjskog (“medljika”). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća i ređe, žbunja. Sve vrste medljike imaju jaka antiseptička i protivupalna svojstva i pomažu kod bolesti disajnih puteva i organa za mokrenje. Prisustvo smolastih materija daje purgativna svojstva i umirujuće dejstvo na upale creva. Korisne su kod anemija.

 

Livadski med

To je poliflorni med (potiče od više vrsta biljaka), pa s obzirom na različito poreklo, vrste livada i drugo, može mnogo varirati po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlo crvene, do tamno žute, crvene, a može biti i tamniji. Miris je posebno izražen, prijatan, preovlađuje miris dominante biljke. Ukus je prijatan, izražen, sladak, može biti i malo kiselkast.

 

izvor: zdravasrbija.com